(наслов нема везе са темом, прескочите га)
Дакле, овако... Данас, као и сваког уторка у току школске године, имали смо неке часове... Започнимо од почетка, тачније од вероватноће и статистике...
Шта рећи о вероватноћи ових дана? Имаћемо контролну вежбу (тамо неке друге недеље) која ће се односити на задатке које сада радимо из класичне вероватноће. Класична вероватноћа је чудо... За сваки задатак ти треба специјалан образац (који треба да измислиш сам или препишеш од некога)... Дакле, класична вероватноћа удара на креативност... Бог нас дао овакве какви смо, па ми ту креативност баш и не поседујемо у свим случајевима... Тачније, вероватноћа да ћу ја решити задатак из вероватноће је негде 0.1, што је у процентима 10%. Илити, један од десет задатака... Ништа нису бољи ни они до мене (зна се на кога мислим)... Вероватноћа је занимљива када знаш да размишљаш... Ја не знам да размишљам комбинаторички, стога мени није занимљива... У ствари ми је досадна, иако је прихватам као једну од ствари које вреди знати...
Много сам одужио, морам да скратим мало. Филозофију треба учити. Треба се научити изражавати мало више него што ти у датом тренутку падне на памет... Треба научити како да причаш о ономе што по теби нема баш пуно смисла... Треба коначно сести и ишчитати оних тридесетак страна из књиге (или бар резиме са једне стране), те научити неке основне ствари. Иначе? Нема ништа од одличне оцене...
Што се биологије тиче, видим да је свима лепо на биологији кад се ради нешто ново. Ту нећу много да коментаришем, ако има неко ону претходну лекцију (о оогенези) исписану, нека ми је проследи да је искуцам, од понедељка креће испитивање.
Када кажем: српски! Брате мили, не знам шта да кажем а да не буде субјективно... Делује ми не много промењено (од оне старе Мире од пре годину дана), али осећа се та ненавикнутост у нашим редовима... Морам да набавим Читанку (још је нисам ископирао), те да почнем да радим помало и унапред... Чини ми се (дефинитивно) да она гаси сваку моју жељу за учествовањем (и наравно, сваку моју пређашњу креативност коју сам развио у последњих пар година)... Што се тиче оног нејављања: извињавам се, али ја стварно немам појма када је она то мене видела тј. ја њу нисам видео не памтим откад... Али то само говори о њој, ја немам намеру да се расправљам око нечега у чему нисам ни учествовао :)
Информатика нас учи како да из гомиле табела изаберемо баш оно што нам је у том тренутку потребно. Хвала јој! Што се тиче савета за добре студенте, ред би био (изистински) да мало променимо навике. Ја сам своје почео да мењам, а ви?
И за крај, физика... Да знате ви који сте тако храбро отишли данас не јавивши се да је рекла да сте награбусили кад се једном будете појавили :) Не помаже ту ни интелигенција, ни тестирање... Брате, прсох и ја... Од следећег часа ваљда пита.
Не знам.
Дакле, овако... Данас, као и сваког уторка у току школске године, имали смо неке часове... Започнимо од почетка, тачније од вероватноће и статистике...
Шта рећи о вероватноћи ових дана? Имаћемо контролну вежбу (тамо неке друге недеље) која ће се односити на задатке које сада радимо из класичне вероватноће. Класична вероватноћа је чудо... За сваки задатак ти треба специјалан образац (који треба да измислиш сам или препишеш од некога)... Дакле, класична вероватноћа удара на креативност... Бог нас дао овакве какви смо, па ми ту креативност баш и не поседујемо у свим случајевима... Тачније, вероватноћа да ћу ја решити задатак из вероватноће је негде 0.1, што је у процентима 10%. Илити, један од десет задатака... Ништа нису бољи ни они до мене (зна се на кога мислим)... Вероватноћа је занимљива када знаш да размишљаш... Ја не знам да размишљам комбинаторички, стога мени није занимљива... У ствари ми је досадна, иако је прихватам као једну од ствари које вреди знати...
Много сам одужио, морам да скратим мало. Филозофију треба учити. Треба се научити изражавати мало више него што ти у датом тренутку падне на памет... Треба научити како да причаш о ономе што по теби нема баш пуно смисла... Треба коначно сести и ишчитати оних тридесетак страна из књиге (или бар резиме са једне стране), те научити неке основне ствари. Иначе? Нема ништа од одличне оцене...
Што се биологије тиче, видим да је свима лепо на биологији кад се ради нешто ново. Ту нећу много да коментаришем, ако има неко ону претходну лекцију (о оогенези) исписану, нека ми је проследи да је искуцам, од понедељка креће испитивање.
Када кажем: српски! Брате мили, не знам шта да кажем а да не буде субјективно... Делује ми не много промењено (од оне старе Мире од пре годину дана), али осећа се та ненавикнутост у нашим редовима... Морам да набавим Читанку (још је нисам ископирао), те да почнем да радим помало и унапред... Чини ми се (дефинитивно) да она гаси сваку моју жељу за учествовањем (и наравно, сваку моју пређашњу креативност коју сам развио у последњих пар година)... Што се тиче оног нејављања: извињавам се, али ја стварно немам појма када је она то мене видела тј. ја њу нисам видео не памтим откад... Али то само говори о њој, ја немам намеру да се расправљам око нечега у чему нисам ни учествовао :)
Информатика нас учи како да из гомиле табела изаберемо баш оно што нам је у том тренутку потребно. Хвала јој! Што се тиче савета за добре студенте, ред би био (изистински) да мало променимо навике. Ја сам своје почео да мењам, а ви?
И за крај, физика... Да знате ви који сте тако храбро отишли данас не јавивши се да је рекла да сте награбусили кад се једном будете појавили :) Не помаже ту ни интелигенција, ни тестирање... Брате, прсох и ја... Од следећег часа ваљда пита.
Не знам.
Постови
Нема коментара:
Постави коментар