Комплетна паразитологија (прикачена)

Ево, другари, готова вам је биологија, па учите за време викенда. Ако има неко примедбе, сугестије итд. стоји на крају текста, а може и да само остави коментар овде. Све је прихватљиво (осим, наравно, увреда које се игноришу).
Морам напоменути да је ова област значајно краћа од претходне, тако да - није тешко, научите :)

Гласајте за своју земљу...

Преко Фејсбука подигла се мало фама око једног сајта на коме се бира најпопуларнија земља за прошлу годину. Наравно, како то обично бива, до нас вести увек стигну месец дана касније, стога и овога пута већ каскамо за неким земљама.
Важно је напоменути и да је тренутно измишљена држава Косово испред Србије по разлици позитивних и негативних гласова за једно место.
Ја бих вам препоручио (пошто нашој земљи убрзано расте рејтинг) да гласате како бисмо Србију мало подигли, а ту лажну државу Косово оборили са топ листе.
Гласање је могуће са једног рачунара сваких 6 сати. У току једног гласања могу се послати три гласа (позитивна или негативна) за неку државу. Топ листа се формира по разликама, али се води статистика и о свему осталом. Сервер може да очита државу из које гласате, мада је мени неправилно очитао "Србија и Црна Гора", а када гласам мој глас се шаље из "празне" земље (тј. није уписано име).
Линк (са лајв рејтингом за Србију) је са стране, један клик вас дели од сајта. Гласајте!

Опет ништа...

Ко је данас присуствовао свим часовима, могао је да стекне утисак о томе како нама изгледа сваки Божији дан...
На физици се донела једна значајна одлука. Пошто смо контролну одрадили онако како јесмо, закључено је да или не разумемо или не учимо, те стога крећемо у обнављање свих ових круцијалних лекција, а успут учимо и нове. За сада је подељено нешто, а биће још. Први на тапету су Савић, Владимир, Кристина рекао бих... Нека ме неко исправи ако грешим.
Што се тиче других ствари, углавном без инцидената. Код Гукија је био тест опште информисаности у комбинацији са тестом из сиквела, а иначе смо одрадили операције над табелама (тј. додавање, мењање и брисање колоне и физичко брисање табеле). Биологију завршили бактерије, српски сам одговарао и добио 4 јер не знам да причам као што пишем, анализу одрадили још два алгоритма за решавање неодређених интеграла.
Енглески је био посебно интересантан данас. Повела се полемика око учествовања на такмичењу. Домаћи: професорка; Гости: Савке, Маре, Ђокић и моја маленкост; други мање више небитни. Закључено је да ће Савић да иде, да ћу ја да идем ако иде и он, да се професорка пита не бисмо ишли ни он ни ја. У ствари, нико од см-оваца не би ишао. Ваљда она сматра да ми немамо потребно предзнање. Ми нисмо језички смер и посебно ништа не радимо на часовима. На нашој страни аргументи су:

• на такмичењу се не раде сто пута једни исти текстови из досадних и суморних лекција
• на такмичењу може да учествује сваки ученик четврте године средње школе, без обзира на професора који му предаје и на услове које колектив школе успостави
• све остало је диктатура
• свако може да докаже своје знање на самом такмичењу, не знаш какав се капацитет крије иза затвореног ђака ако га не пустиш да ради онако како он хоће
• ако забраниш ученику који се на часу не труди да учествује, тиме си прекршио основне одредбе људских права и демократских начела, а можда и угасио вољу, жељу за радом и уопште његово поштовање према теби

Проширивањем (јер је то најчешће коришћено средство да се буде у праву код наше професорке) закључено је да пошто смо ми вансеријски таленти (која она чак не жели ни да покуша да спрема за такмичење, не дај Боже), следећи писмени радимо као такмичари (а не чак ни као језички смер), па да видимо ко ће како проћи на том такмичењу. Наравно да је наш аргумент био да ми можда можемо да радимо такав писмени, али да тиме не треба да кажњава и оне који у томе не учествују. Она је потврдила да бисмо и ми на таквом писменом једва добили двојке, а камо ли ти који не учествују, те да се стога и не односи на њих... Општепозната је чињеница да са нашом професорком енглеског нико живи на крај не може да изађе, те је за казну што смо јој "овако рекли хвала за све" поделила јединице "обичном оловком" за неурађен домаћи, уз напомену да ће следећи бити "необичном оловком"... Сарказам много пута казан...
И како после човек да са њом нормално разговара? Ћао нема више...
Ето, толико. И ништа. Опет све по старом...

Ђавоља варош!!!

Погледајте резултате са стране (први линк), не смем да кажем како стоји стање да је не би угасили... Ух... Али вредно је славља, рећи ћу само: број 1. =)

Било, па прошло...

Нисам сигуран чему овакав наслов, али ето... То ми је ваљда прво пало на памет кад сам се прихватио тастатуре у вези са школом.
Полако пролази и ова школска година. Већ фебруар месец, да не верујеш човече. Са њом се завршава и наше средњошколско школовање. Оно, као, ред би био да се уозбиљимо и све те спике.
Прође и контролна из физике. Ко се како снашао, снашао се, сам Бог зна како је све испало на крају. Можда они који су мало више радили мало више знају о томе, ја ама баш немам појма. Али сам после одрадио Каћи оне слике што је тражила (наравно, као Ђокић је то урадио, али ја сам главни кривац као и увек, није да се хвалим). Е сад, што ја не знам да радим у Фотошопу, то нема везе са данашњом темом поста.
Није ми само јасно докле ћу да се провлачим. Ово и не треба овде да пише него на мом личном блогу, али овако је лакше, сви ћете да видите шта имам да кажем. И не само ја... Сви се ми много провлачимо кроз ово школовање. Али то не треба да нас брине, кад-тад ће нас сустићи нека лепа згода у којој ћемо приказати своје право лице.
Ево, нпр. (начуо сам да сам неке изнервирао, а после ћу да кажем још неке коментаре), јуче сам осетио гадан презир, онај прикривени, као код Смердјакова, када сам упитан да причам о Аљоши. Наравно, нисам хтео ни да зуцнем. Припрећено ми је јединицом, али ја не марим, јелте, што кажу ови моји - такав сам, оцена је за ђака, имам право да ћутим, а она има право да је закуца у дневник.
Данас сам био мало боље воље, па сам, ето, решио да испричам нешто о "старецу", кога поштујем много више него добар део професора у нашој школи. Свако "зашто" има своје "јебем ли га", што каже наш народ, па ето и ја... Како рече Влада, парафраза: ТоМЦуу боли уво, он кад хоће да прича може, кад неће - неће и готово. А ја никад не могу :) (крај парафразе).
Прошло је време пијаних пешака. Сада је време за мало више озбиљности. Надам се да то нећемо прекасно схватити...
Ваш омиљени аутор.