Опет ништа...

Ко је данас присуствовао свим часовима, могао је да стекне утисак о томе како нама изгледа сваки Божији дан...
На физици се донела једна значајна одлука. Пошто смо контролну одрадили онако како јесмо, закључено је да или не разумемо или не учимо, те стога крећемо у обнављање свих ових круцијалних лекција, а успут учимо и нове. За сада је подељено нешто, а биће још. Први на тапету су Савић, Владимир, Кристина рекао бих... Нека ме неко исправи ако грешим.
Што се тиче других ствари, углавном без инцидената. Код Гукија је био тест опште информисаности у комбинацији са тестом из сиквела, а иначе смо одрадили операције над табелама (тј. додавање, мењање и брисање колоне и физичко брисање табеле). Биологију завршили бактерије, српски сам одговарао и добио 4 јер не знам да причам као што пишем, анализу одрадили још два алгоритма за решавање неодређених интеграла.
Енглески је био посебно интересантан данас. Повела се полемика око учествовања на такмичењу. Домаћи: професорка; Гости: Савке, Маре, Ђокић и моја маленкост; други мање више небитни. Закључено је да ће Савић да иде, да ћу ја да идем ако иде и он, да се професорка пита не бисмо ишли ни он ни ја. У ствари, нико од см-оваца не би ишао. Ваљда она сматра да ми немамо потребно предзнање. Ми нисмо језички смер и посебно ништа не радимо на часовима. На нашој страни аргументи су:

• на такмичењу се не раде сто пута једни исти текстови из досадних и суморних лекција
• на такмичењу може да учествује сваки ученик четврте године средње школе, без обзира на професора који му предаје и на услове које колектив школе успостави
• све остало је диктатура
• свако може да докаже своје знање на самом такмичењу, не знаш какав се капацитет крије иза затвореног ђака ако га не пустиш да ради онако како он хоће
• ако забраниш ученику који се на часу не труди да учествује, тиме си прекршио основне одредбе људских права и демократских начела, а можда и угасио вољу, жељу за радом и уопште његово поштовање према теби

Проширивањем (јер је то најчешће коришћено средство да се буде у праву код наше професорке) закључено је да пошто смо ми вансеријски таленти (која она чак не жели ни да покуша да спрема за такмичење, не дај Боже), следећи писмени радимо као такмичари (а не чак ни као језички смер), па да видимо ко ће како проћи на том такмичењу. Наравно да је наш аргумент био да ми можда можемо да радимо такав писмени, али да тиме не треба да кажњава и оне који у томе не учествују. Она је потврдила да бисмо и ми на таквом писменом једва добили двојке, а камо ли ти који не учествују, те да се стога и не односи на њих... Општепозната је чињеница да са нашом професорком енглеског нико живи на крај не може да изађе, те је за казну што смо јој "овако рекли хвала за све" поделила јединице "обичном оловком" за неурађен домаћи, уз напомену да ће следећи бити "необичном оловком"... Сарказам много пута казан...
И како после човек да са њом нормално разговара? Ћао нема више...
Ето, толико. И ништа. Опет све по старом...