Петак је вече...

Гледајући распоред јуче закључио сам да је петак најбољи дан... Не знам због чега, имамо тако непривлачне предмете, а опет, најбољи је дан... Да ли због тога што иде викенд, или шта, углавном јуче се нисам ни потрудио да нешто урадим због ради онога што смо имали данас... Па ипак...
Вежбање Л'Опиталових (мене ово неодољиво подсећа на реч за болницу на француском, можда грешим? а подсећа и на копита :D) правила и није тако лоше после свега... Покаже ко се добро сналази са изводима и лимесима, а ко не... Углавном се ретко ко добро сналази, али и ти раритети постоје код нас... Данашњи час анализе, иначе, остаје упамћен по гломазној функцији аркус-синуса и још једној по којој није упамћен (иначе бих знао да је наведем)... А добили смо и бонус наградне задачиће које треба одрадити за следећи час, а односе се на неки од претходно-годишњих сусрета младих математичара, а за које смо се сложили да нам се у глобалу уопште не свиђају. Али уопште...
Данас смо коначно одрадили и ту чувену песму Стевана Раичковића (Септембар, ако не знате на шта мислим, три дистиха о разговору с песмом)... Нажалост, силом прилика, нисам био присутан када је тумачен стих Јесмо ли живели, јесмо, иначе бих био радостан кад би ми неко приближио како је тај стих протумачен (пошто смо га код Мире обрађивали пола часа :)) Иначе, после часа је пала опклада између невероватног Ђокића (као The Incredible Hulk) и наше драге нам професорице да га иста неће више (до краја свог рада са нама) пустити да оде до вотер клозета (WC, прим. аут.)... Иначе ће добити неоправдани ако се не буде поново вратио, како је то извео данас... :)
Поменимо још да се ја и не сећам више ничега што се дешавало даље. Знам само да смо из пролога радили неке таутологије итд. И енглески неке инфинитиве и физику општу теорију релативности и то је то...
Не могу више о овоме да пишем, пуна ми је глава неких других ствари... Хвала на читању, реците ако сам нешто пропустио!