Пар глупих потеза и једна срећна околност...

Зар није лепо што овако лагано проклизавамо кроз прсте свих пролазника кроз наше животе, остављајући своју слуз по њиховим рукама навиклим на мучење сваког ко им падне шака?
Вас тројица (знате ви добро ко сте, нећу да напомињем), нисте ви једини у одељењу, само сте једини за које важи да сте у погрешном тренутнку професорки ушли у визир... А једном када се то деси, мучиће вас док се не нађе неко други са истом том особином... И да, не брините, имаћете двојке :P
Био је јако глуп потез са наше стране (нас који смо ипак заокружили грађанско) што смо данас отишли да једемо... Ипак, већ и врапци знају где је учионица четвртог-три, али добро, на грешкама се мучи... Највише ће, вероватно, болети кад дневник дође у Гукијеве руке :) Јер видимо да код Мицићке то и не пролази тако тешко...
Иначе, кад смо код тога, имаћемо пуно посла да се вратимо у форму што се тиче анализе. Бар ја ћу имати пуно посла, пошто не знам да ли ће се неки уопште и враћати у форму... Ово не значи ништа лоше, саммо (само и само само :D) значи да ће нам дозлогрдити изводи и диференцијални рачун (за који верујем да нисмо баш сигурни шта значи тачно...) Па добро, ипак су ту контролне вежбице, научићемо ми то опет...
Видим да неки воле комбинаторику... Искрено речено, ја је органски не подносим. Не знам због чега, ваљда једноставно због тога што ми и нема неког смисла кад треба сам да решим задатак. Лоше се сналазим и готово... Биће ова проблематична година за мене (а верујем и још понекога).
Једино нас г. Карајовић данас обрадовао... Дошао човек к'0 кец на десетку, што каже наш народ. Каже немамо седми, преклапамо му се... Биће лепа причица о астрономији, астрологији и шта још, Бог свети зна... Углавном, снаћићемо се ми већ...
И би трећи дан септембра...