Среда је... Време је...

Ке сера сера (Que sera - sera), што би Французи (односно пре Амери, пошто је то код њих популарнија максима) рекли... Данас је писмени задатак из анализе, ко преживи причаће. Чини ми се да је ово најнеприпремљенији писмени задатак који смо икада радили. Ево мој пример, замислите ситуацију: јуче код мене били Маре и Влада да вежбамо анализу, као да их нешто научим... Онда ја уконтам да ја не знам нешто па Маре мени објашњава... Пропас', што кажу ови моји... Данас долази Дела, сам Бог зна шта ћу да му објасним...
Имамо два предчаса, и после тога блок пролога и логике. Први предчас почиње у 12:45, потребно је да у то време будемо испред кабинета за физику.
За блок немам појма шта ћемо радити, могуће је да Жељко пропитује (биће густо у том случају). Начуо сам да је можда неки писмени задатак?! али не знам ништа о томе.
Осим тога, за данас ништа. Требало би да се чита Фауст за први час српског који наилази, а који мислим да је сутра. Мало је времена остало, ја нисам ни кренуо :(.
Не знам бре шта бих писао сад овде... Некако су ови дани испуњени ничиме, стварно је безвезе. Да сам бар био на Великом школском часу, али ни тамо нисам ишао па не знам ни какова је атмосфера била. Ако неко зна, било би лепо да искоментарише... Стварно мислим да је срамота да нико није ишао тамо, и верујем да јуче нисам имао испланирани изјаловљени план, сигурно бих отишао на помен јуначки палим ђацима и професорима наше школе (као и осталим грађанима Крагујевца и Србије тог времена). Слава им!