Нисам сигуран чему овакав наслов, али ето... То ми је ваљда прво пало на памет кад сам се прихватио тастатуре у вези са школом.
Полако пролази и ова школска година. Већ фебруар месец, да не верујеш човече. Са њом се завршава и наше средњошколско школовање. Оно, као, ред би био да се уозбиљимо и све те спике.
Прође и контролна из физике. Ко се како снашао, снашао се, сам Бог зна како је све испало на крају. Можда они који су мало више радили мало више знају о томе, ја ама баш немам појма. Али сам после одрадио Каћи оне слике што је тражила (наравно, као Ђокић је то урадио, али ја сам главни кривац као и увек, није да се хвалим). Е сад, што ја не знам да радим у Фотошопу, то нема везе са данашњом темом поста.
Није ми само јасно докле ћу да се провлачим. Ово и не треба овде да пише него на мом личном блогу, али овако је лакше, сви ћете да видите шта имам да кажем. И не само ја... Сви се ми много провлачимо кроз ово школовање. Али то не треба да нас брине, кад-тад ће нас сустићи нека лепа згода у којој ћемо приказати своје право лице.
Ево, нпр. (начуо сам да сам неке изнервирао, а после ћу да кажем још неке коментаре), јуче сам осетио гадан презир, онај прикривени, као код Смердјакова, када сам упитан да причам о Аљоши. Наравно, нисам хтео ни да зуцнем. Припрећено ми је јединицом, али ја не марим, јелте, што кажу ови моји - такав сам, оцена је за ђака, имам право да ћутим, а она има право да је закуца у дневник.
Данас сам био мало боље воље, па сам, ето, решио да испричам нешто о "старецу", кога поштујем много више него добар део професора у нашој школи. Свако "зашто" има своје "јебем ли га", што каже наш народ, па ето и ја... Како рече Влада, парафраза: ТоМЦуу боли уво, он кад хоће да прича може, кад неће - неће и готово. А ја никад не могу :) (крај парафразе).
Прошло је време пијаних пешака. Сада је време за мало више озбиљности. Надам се да то нећемо прекасно схватити...
Ваш омиљени аутор.
Полако пролази и ова школска година. Већ фебруар месец, да не верујеш човече. Са њом се завршава и наше средњошколско школовање. Оно, као, ред би био да се уозбиљимо и све те спике.
Прође и контролна из физике. Ко се како снашао, снашао се, сам Бог зна како је све испало на крају. Можда они који су мало више радили мало више знају о томе, ја ама баш немам појма. Али сам после одрадио Каћи оне слике што је тражила (наравно, као Ђокић је то урадио, али ја сам главни кривац као и увек, није да се хвалим). Е сад, што ја не знам да радим у Фотошопу, то нема везе са данашњом темом поста.
Није ми само јасно докле ћу да се провлачим. Ово и не треба овде да пише него на мом личном блогу, али овако је лакше, сви ћете да видите шта имам да кажем. И не само ја... Сви се ми много провлачимо кроз ово школовање. Али то не треба да нас брине, кад-тад ће нас сустићи нека лепа згода у којој ћемо приказати своје право лице.
Ево, нпр. (начуо сам да сам неке изнервирао, а после ћу да кажем још неке коментаре), јуче сам осетио гадан презир, онај прикривени, као код Смердјакова, када сам упитан да причам о Аљоши. Наравно, нисам хтео ни да зуцнем. Припрећено ми је јединицом, али ја не марим, јелте, што кажу ови моји - такав сам, оцена је за ђака, имам право да ћутим, а она има право да је закуца у дневник.
Данас сам био мало боље воље, па сам, ето, решио да испричам нешто о "старецу", кога поштујем много више него добар део професора у нашој школи. Свако "зашто" има своје "јебем ли га", што каже наш народ, па ето и ја... Како рече Влада, парафраза: ТоМЦуу боли уво, он кад хоће да прича може, кад неће - неће и готово. А ја никад не могу :) (крај парафразе).
Прошло је време пијаних пешака. Сада је време за мало више озбиљности. Надам се да то нећемо прекасно схватити...
Ваш омиљени аутор.
Постови
3 коментара:
e pretpostavljam da si govorio o profesorki srpskog.. veruj mi da sam i ja bio u par slicnih situacija kao ti malopre... ali obzirom da nisam sm odeljenje imam jos vise prava da cutim, i jos manje prava da se bunim jer nas niko ne je*e 2%... razmisljao sam o tome da podignemo ustanak protiv prof. srpskog? verujem da i po ostalim odeljenjima ima jos ljudi koji dele nase misljenje
Не знам да ли би тако нешто имало сврхе, с обзиром на то да (како си и сам рекао) нас нико не је*е 2% (нисмо ми у много бољем положају од вас).
А да има људи који деле мишљење, у то сам више од 100% сигуран :)
jbg.. al mi uskoro zavrsavamo skolu, ti za 4 meseca ja za 16 meseci, ali takvi slepci ce ostati, trebalo bi da ostavimo neku reformu posle nas ili da bar pokusamo ako nista... a ako bi smo samo krenuli i predstavili nasu ideju drugima, ne verujem da bi nam trebalo mnogo da ih ubedimo..
ako bismo krenuli jos od sutra da dizemo bunu verujem da bismo nesto zavrsili do kraja godine, jer nase sudbine su vec otpisane u ocima Mire Blagojevic... nemamo sta da izgubimo...
Постави коментар