Google претрага

Данас сам нахранио гладно дете...

Данас сам нахранио гладно дете...
помозите у борби против глади...

уторак, 25. новембар 2008.

Све је ово било џабе...

Гледам ово наше одељење... Лепо каже Мицићка (парафразираћу): ми нисмо никакво одељење, никакав тим, ми смо неки пролазни см-овци... Уместо да смо стално ту, стално активни, стално да се за нешто трудимо и боримо, ми (част изузецима, у које себе овог пута ипак нећу убројати, ако их уопште има?) само гледамо како избећи тоталну катастрофу. Међутим, зло привлачи горе, па наше избегавање катастрофе доводи до још веће катастрофе. Наше одељење већ годинама (од друге, чини ми се?) срља у пропаст. Дефинитивно смо ове године понели круну најгорих по изостанцима и исто тако смо јако велики нерадници те стога имамо најгору репутацију у читавој Првој гимназији.
Ако неко од родитеља ово чита (мада сумњам да би тако нешто могло да се догоди, али - никада се не зна), моја му је порука да се запита где је то његово дете отишло са шестог часа, или са другог, или са трећег и четвртог, или са свих часова осим првог... Где је то његово дете било целог дана?!
Одговорност, наравно, нико не преузима. Мени је жао Ђолета али ми смо најгора генерација која му је могла пасти. У ствари не генерација, најгора комбинација. Можда би нека друга деца (назови деца) могла да Ђолетово одељење учине најбољим у свему у школи. Али где баш ми?! Ђоле добар лик, и онда када дође до тога да код њега све пролази, момци и девојке полако почињу да смишљају изговоре по неколико дана унапред и све је то добро испланирано, као пљачка Трећег рајха. И због нас, Ђоле ће вероватно изгубити (доживотно) право да води једно одељење...
Постоје и они који се боре против избегавања... Али постоје и они који упорно убеђују друге да је то једина исправна одлука. Чини се да они понекад заиста имају аргументе. Међутим, суштински то и нису аргументи. Нећу да помињем имена, али брате, ако за недељу дана за које Мира није била ту ниси могао да седнеш и научиш шест лекција, онда можеш да се обесиш... Па шта ћеш ти у СМ-у уопште? Ова одељења конструисана су да би представљала част и понос школе, а ти ту нешто... "Учио бих за следећу недељу..." Дај брате, реци ми је ли то нормално? Имаш времена да једеш, спаваш, кењаш, идеш у град, караш, играш Кантер, гледаш тв или ко зна шта, али када је учење у питању, ти то ниси могао...
Слично важи за мене и физику. Ево признајем, ја сам највећи идиот на овом свету што се физике тиче... Па брате кад је још мене Каћа питала Комптонов ефекат, има сто година... (фиг.) И никако да седнем да га научим... Све ме мучи нешто.
Спале каже да смо му најгора генерација см-оваца... Човек је апсолутно у праву, ово што ми радимо уопште није тешко - напротив, врло је једноставно... Али седи брате, па научи... Немој да изостајеш шест понедељака и после да немаш појма о чему се ради...
Лепо каже Савић: Најгори ђаци највише уче... Нажалост, све је више оних који највише уче прекасно - тек за поправни...
Стиче се утисак да је ова моја идеја са блогом пропала из само једног разлога: нема ко да долази у школу.

Нема коментара:

Powered By Blogger